“Sve što je prirodno je bolje”

U poslednje vreme se sve češće čuju žestoka zastupanja teze da je prirodna kozmetika (kozmetika na biljnoj bazi) jedina dobra za korišćenje i u svakom pogledu bolja od „hemije“, tj. molekula proizvedenih u laboratoriji i upakovanih u kreme. Zagovornici prirodne kozmetike tvrde da ne treba na kožu nanositi ništa što je teško da se izgovori; ništa što ne može da se pojede i posebno ne derivate silikona ili parafina. Takođe tvrde da osobe sa nežnom i osetljivom kožom, kao i osobe sklone alergijama, treba da pređu na korišćenje kozmetike koja je prirodna i organska jer se podrazumeva da se takva kozmetika bolje i lakše podnosi od sintetičke.

OVO SU SVE TEŠKE LAŽI I ZABLUDE! Molim vas, zapamtite ovo napisano velikim slovima! Svakako da svako ima pravo da misli šta hoće, i da na svoju kožu nanosi šta hoće, ali ko bar malo hoće da se obavesti i shvati suštinu sintetičke kozmetike i prirodne, ovaj tekst će mu biti od koristi.

Mit o prirodnoj kozmetici

Ne, prirodna kozmetika nije bolja Kao neko ko ima diplome Hemijskog fakulteta, i s obzirom na silne godine koje sam provela čitajući i učeći o „hemiji prirodnih proizvoda“, kompetentna sam da razumem njihovu raznolikost i načine delovanja. Odgovorno vam tvrdim da su biološki/prirodni/biljni molekuli daleko komplikovaniji u sastavu od sintetičkih i da mogu češće da iritiraju kožu i čak joj i naude! Sama tvrdnja da osetljiva koža treba da koristi samo biljnu kozmetiku je čista besmislica, jer je daleko veća šansa da će baš sa prirodnom kozmetikom da se dese crvenila, svrabovi, iritacije ili čak alergije. Veoma bitna stvar, kozmetika se ne jede! Ricin je prirodni molekul iz ricinusovog ulja koji bi vas usmrtio da vam dospe u krvotok, da ga pojedete dobili biste dijareju, ali u kozmeticia se ricinusovo ulje uspešno koristi, protivupalno, protv akni, čak i za rast kose i trepavica. Zatim, sve, baš sve na svetu, kad bi se razbilo na molekule, imalo bi kojekakve nezgodne hemijske nazive, koji nikad nisu laki za izgovaranje. To nije razlog za strah, niti treba da se bilo ko oseća upozoren zbog komplikovanih naziva hemikalija iz krema. I dihidrogen-oksid može da vas ubije, izvanredno je opasan ako se udahne, može da razblaži krv prekomernim unošenjem, a opet čini do 75% ljudskog tela, i svakodnevno se koristi za život. Govorim o vodi.

Koža ne voli ono što ne voli

Svejedno da li se radi o biljnom ili sintetičkom proizvodu, koža ne zna razliku, nema mozak da razmišlja, jer je koža koža. Ona ili nešto podnosi ili ne podnosi. Samim tim je naučno dokazana izuzetna podnošljivost silikona ili parafina, i čak milion puta preporučena baš kod formulacije preparata za osetljivu kožu. Jer koža na njih ne reaguje, ne iritiraju je, ne upija ih i ne metaboliše, i oni se ili izluče sa izmetom ili se prosto operu sa lica/tela. (Pisaću više o tome zašto ljudi ustvari treba da koriste i parafine i silikone u sredstvima za negu.) S druge strane, sva prirodna biljna eterična ulja „iz sertifikovanih organskih izvora“, kao i ona dobijena nekim običnim načinom gajenja biljaka prskanih pesticidima, korišćena za postizanje mirisa ili kao konzervansi, mogu biti veoma štetni i apsolutno spadaju u isti koš i isti vrag su. Ovo može da vam potvrdi i svaki lekar. Lavandino uje, limonen, geraniol su ista stvar bez obzira na poreklo.

Prirodni proizvodi ne podležu ozbiljnim kontrolama

Budite sigurni da svi molekuli koji dolaze iz laboratorija, a u ljudskoj su upotrebi, su bili podvrgnuti raznim testovima i odobravanjima i radila su se i rade se brojna naučna istraživanja sa ciljem potvrđivanja njihovog dejstva i otkrivanja eventualne štetnosti.

Prirodni sastojci koji dolaze u kremama nose sa sobom rizik da imaju razne nečistoće. Na čistoću jedinjenja dobijenih iz biljnih izvora utiče mnogo faktora. Prvo, mesto na kom su gajeni, kvalitet zemljišta, ishrana biljaka, klima. Ako je klima bila blaga i optimalna za biljku, koncentracija zaista aktivnih molekula u biljci će biti viša, nego kad je godina sušna ili previše hladna i kišna. Samim tim ni aktivni molekuli iz biljaka neće uvek biti isti i potpuno istog sastava/strukture.

Drugo, bilo koji aktivan molekul biljnog porekla, ako bi se podvrgao detaljnom prečišćavanju, izgubio bi svoju učinkovitost, samim tim i smisao. (Zato je bitno da recimo biljna ulja ne budu rafinisana.)

Treće, samim tim što biljni molekul nije žestoko prečišćen, kao što se obavezno radi sa sintetičkim molekulima, on sa sobom nosi rizik od onečišćenja. Tako uz npr. divne umirujuće molekule iz kamilice, koji maze kožu, možete lako da dobijete i alergene iz ambrozije koji će vam haos napraviti. Takođe, možete da dobijete zaostatke pesticida.

Možete uz bilo koji divan biljni molekul koji obećava da čini čuda za kožu, da dobijete i toksine koje biljka prirodno proizvodi da bi se zaštitila od parazita. Priznajte da niste razmišljali o tome. Isto tako, bilo koji molekul prirodnog porekla, koji je koža bezbroj puta podnosila i prijao joj je, bezbroj i prvi put može da postane iritans i alergen.

Sintetički/hemijski molekuli ipak imaju uvek dobro proučen i nepromenljiv hemijski sastav, a uz to su uvek prečišćeni i provereni.

Ako na proizvodu stoji oznaka da je prirodan, to nije garancija da će biti manje „opasan“. Uvek imajte na umu da firme oznaku „prirodno“ koriste kao marketinški trik – kao obećanje i iluzija da je sve što je prirodno uvek i bolje. Nije. Već sam vam dala primere da nije.

Ne budite licemerni

Ukoliko živite normalan prosečan život i prosečan ste potrošač koji koristi fairy i ariel za pranje, kupuje čipseve, keksove i meso u foliji i plastici, ako koristite plastične kese, jedete meso, pijete mleko, nosite krzno, krajnje je licemerno da dramite oko porekla i sastava kozmetike. Da se diže drama da li je kozmetika nastala u industriji mešanjem sintetičkih hemikalija ili prirodnih, biljnih. Sa moje tačke gledišta, insistiranje na prirodnoj kozmetici ima smisla samo ako je osoba vegetarijanac ili vegan (pri čemu veganima čak i pogoduje kozmetika koja nije recimo na bazi pčelinjeg voska) i ako već živi život vodeći mnooogo računa o prirodnoj sredini. Uvek mislite o tome da na kožu veoma utiče i hrana koju jedete i sredina o kojoj živite.

Proizvođači prirodne kozmetike vas često obmanjuju, jer i oni moraju da zarade (na vama)

Svaki čovek treba da se vodi svojim osećajem i da prati reakcije svog organizma. Jedno je kad brend obećava da će vam koža procvetati i prolepšati se, drugo je kad proizvod probate ili pogledate sastav i vidite da ipak ima razloga da se zapitate i zabrinete. Dr.Hauschka je dobro poznat (i skuplji) brend prirodne kozmetike. Da ne dužim pričom oko brenda i „filozofije“ kojom se vodi, na primeru ću vam pokazati efekat koji je jedan njihov preparat imao na moju kožu.

Naša koža često ne reaguje istog trenutka kad se nešto na nju nanese. Prava reakcija kože se vidi nakon nekoliko dana ili dve/tri nedelje. Pre četiri godine sam ponesena hvalospevima kupila Dr. Hauschka tonik za lice, jer je super izreklamiran bio, sve blogerke su ga hvalile, da je divan, zlatan, top. Da u sebi sadrži čudesne ekstrakte alpske deteline i hamamelisa, da umiruje i pročišćuje kožu. U to vreme sam još naivno verovala da ako je skupo, mora da je i dobro. Rezultat je bila suva ispijena koža, koja je počela da se peruta i crveni i pecka oko nosa i po obrazima. Pritom, moja koža uopšte nije osetljiva i sklona iritacijama. Nastavljala sam da koristim tonik svakodnevno, potrošila celu bočicu i pitala se šta nije u redu. Efekat na mojoj koži nije bio kao što brend obećava. Nikad više nisam ponovila kupovinu. Sad kad pogledam sastav, sve je jasno:

Aqua, Anthyllis Vulneraria Extract, Alcohol, Hamamelis Virginiana Bark/Leaf Extract, Parfum*, Linalool*, Citronellol*, Geraniol*, Limonene*, Citral*

Ako pogledate na mom instagramu priču o alkoholima, biće vam jasno zašto običan alkohol nije dobar, posebno u samom vrhu liste sastojaka. Činjenica je da „prirodna“ kozmetika često sadrži baš običan alkohol koji je rastvrarač za pojedine biljne aktivne molekule. Takođe bi trebalo da vam je iz celog današnjeg teksta jasno da su svi ostali sastojci ovog tonika (sem vode) potencijalno nezgodni i mogu biti veoma iritantni. Ekstrakt deteline i hamamelisa mogu biti fini za kožu, ali kombinovani sa alkoholom i svim ovim eteričnim uljima, slaba vajda od njih. Ovaj proizvod je u tom trenutku dok sam koristila narušio normalnu barijeru moje kože, a reklamiran je kao čudotvoran. Ovo ne pišem da bih ocrnila Dr. Hauschka brend, već kao primer ličnog iskustva i potvrdu celog mog teksta kao odgovora na pitanje – „da li je prirodna kozmetika nužno i bolja“.

Nekoliko reči za kraj

Uvek kritički razmislite o stvarima koje kupujete i koristite. Danas vas sa svih strana plaše da su sintetički proizvodi opasni, izazivaju rak, oštežuju kožu, štete i iritiraju, a prodaju vam priču da su „prirodni“ blagotvorni. Nije istina. U dva teksta (kako da sami analizirate sastav kreme )sam vam već pisala o sastojcima koji često ulaze u kreme i sredstva za negu (maska za lice je isto primer), gde sam vam iznela naučne činjenice o sintetičkim molekulima, čak i lin kovala naučne radove koji potkrepljuju priču. Sintetičkih molekula se ne treba plašiti, smatram da su čak učinkovitiji za određene potrebe kože u odnosu na biljne. Takođe, smatram da je najbolje koristiti preparate gde su kombinovana naučna dostignuća sa ekstraktima iz biljaka. U ovom tekstu možete pročitati koji su to brendovi sasvim uspešno izbalansirali prirodno i sintetičko.

Pišite mi da li vam je sad jasnije kako stoje stvari sa kozmetikom i šta mislite o ovoj temi.