Postoji li nešto što briše bore?

Večito pitanje koje opseda žene (i muškarce) širom sveta – čime ublažiti znake starenja? Dugo se mislilo da protiv bora pravog leka nema i da je bitka sa njima neminovna i unapred izgubljena. Međutim, činjenica je da nije sve tako crno. Postoji mala, ali sasvim učinkovita skupina supstanci, koje su blagotvorne za kožu i uspešno prkose znacima starenja kože. Pritom su njihovo dejstvo i efikasnost naučno dokazani. Danas vam pričam o retinolima.

Retinol (kao i retinoidi) je jedan od najistraženijih anti ejdžing molekula ikada. U kozmetici je u upotrebi od sedamdesetih godina prošlog veka, a otkriven je davne 1913. On je i jedan od najrecikliranijih molekula, jer je često zaboravljan, pa onda iznova lansiran u kozmetičkim preparatima. Takođe ga prate razne zablude i dezinformacije, kao i bespotrebno širenje straha i panike kad se ovaj molekul spomene, sve zbog ljudske neinformisanosti. U današnje vreme molekuli iz sgrupe retinola dođivljavaju ponovo procvat, nikad nisu bili prisutniji na tržištu kao danas.

Ono što je bitno naglasiti, u drogerijskoj ponudi NEĆETE naići na proizvod sa retinolom koji zaista efikasno deluje, jer su doze više nego minimalne. Ako želite vidljiv efekat na koži, morate se obratiti ili apotekama koje izdaju jednu vrstu retinola (tretinoin, najefikasniji vid, trans retinoična kiselina) na recept, ili se okrenuti brendovima poput Paula‘s Choice, The Ordinary, Sunday Riley itd.

Šta je zapravo retinol?

Retinol je čist oblik vitamina A. Telo ga dobija iz hrane u raznim oblicima i dalje konvertuje  do vitamina A. Šargarepe i žumanca obiluju njim. Vitamin A ima bitnu ulogu u rastu ćelija kože. U koži, da bi ispoljio pun efekat, retinol mora da se promeni u kiselinski oblik vitamina A (tretinoin) i kao takav čak u malim koncentracijama stimuliše ćelije vezivnog tkiva (fibroblaste) da se obnavljaju i brže dostignu takozvani turnover – tj. period koji je potreban da se završi jedan ciklus obnove ćelija, koji podrazumeva odumiranje starih ćelija i stvaranje mladih, u proseku trajanja 28 dana.

Ukoliko postoji manjak vitamina A u koži, fibroblasti odumiru, a usled toga i koža slabi. Pritom, retinol ima moć da inhibira (zaustavi) enzime koji razgrađuju kolagen (matriks metaloproteinaze), istovremeno stimulišući ćelije da proizvode još novog kolagena. ( O kolagenu pročitajte detaljnije u ovom mom postu.) Smatra se da je celokupno stanje kože poboljšano nakon otprilike 4 do 6 nedelja po početku korišćenja retinola. Uvećane pore deluju manje, akne se povlače, ožiljci od akni smanjuju, mini borice se ublažuju ili skroz nestaju, a umanjuju se i pigmentacione fleke (čak i mladeži) kontinuiranim korišćenjem. Nakon 3 meseca bi efekti dejstva retinola trebalo da budu jasno vidljivi.

Dejstvo retinola je potvrđeno kliničkim studijama, gde su 5 meseci posmatrani korisnici koji su koristili kreme sa retinolom ili placebo kreme. U prvoj grupi je potvrđena čvršća koža i više kolagena u njoj. Međutim, izuzetno je bitno naglasiti da retinoli imaju relativno sporo dejstvo. Nećete nikakve rezultate videti preko noći. Potrebno je zaista uporno i kontinuirano korišćenje, samim tim i dosta strpljenja. Kao što sam gore napisala, prvi znaci poboljšanja kože se mogu videti tek nakon jednog ciklusa ćelijske obnove, zanči nakon jednog meseca.

Postoje li neželjena dejstva?

Ovo je pitanje zbog koga se stvorila armija ljudi koji dižu hajku na retinole. Da, postoje propratna dejstva koja nisu prijatna, ali nisu ni trajna, niti ostavljaju posledice. Po početku korišćenja retinola moguće je (kao i sa kiselinama u nezi o kojima sam pisala ovde) da dođe do suvoće, crvenila, peckanja i perutanja kože. Naravno, ovo nije pravilo, jer je svaka koža priča za sebe, ali jeste nešto na šta treba upozoriti korisnike. Kada sam koristila tretinoin kremu, imala sam crvenilo i ljuštenje kože na čelu. Kada sam koristila The Ordinary 1% retinol, ljuštio mi se samo koren nosa. Sa The Ordinary 0.5%, nisam imala nikakve propratne pojave na koži. Sve zavisi od kože, kao i vrste i koncentracije primenjenog retinola. Takođe je bitno reći da ovakve pojave zaista relativo brzo prođu (nekoliko dana do dve nedelje), a rezultat je pročišćena i osvežena koža. Preporuka je pojačati hidrataciju tokom korišćenja proizvoda na bazi vitamina A. The Ordinary konkretno ima odličnu formulaciju sa skvalanom koji istovremeno i hidrira i umiruje kožu. Za više informacija o propratnim dejstvma retinola pročitajte ovaj moj post!

Pravilo sa započinjanjem korišćenja retinola je (kao i sa kiselinama) – početi lagano, svako treće veče, pa vremenom, kad se koža navikne, aplicirati češće. Takođe, ako se pribojavate iritcije, možete praviti retinolsku masku, gde biste kremu sa retinolom držali desetak minuta na licu, pa potom očistili lice.

Retinoli ne čine kožu toliko osetljivom na sunce, kao što to rade kiseline, ali svakako se preporučuje korišćenje krema sa zaštitnim faktorom preko dana. Kreme sa zaštitnim faktorom i retinoli su zapravo najbolji anti -ejdžing tretman koji možete priuštiti svojoj koži. Retinoli su inače snažni antioksidansi (Uriage Age perfect krema je primer antioksidantne kreme sa blagim dejstvom) i ispravljaju štetu nastalu slobodnim radikalima (tekst o tome ovde), tako da se preporučuje koristiti ih nakon sunčanja.

Nazivi sa kojima se najšečće srećemo

Retinoidi

Ovo je najčešći termin koji se odnosi na sve oblike vitamina A. Kad pročitate retinoid, on može da znači i retinol i vitamin A i retinoična kiselina, i estar i aldehid. Termin sa kojim ljudi najčešće barataju.

Retinol (Vitamin A)

Veoma efikasan molekul koji se brzo pretvara u retinoičnu kiselinu u koži. Stimuliše obnovu i stvaranje kolagena i ubrzava podmlađivanje ćelija.

Retinoična kiselina (vitamin A acid)

Retinoična kiselina deluje na ćelijskom nivou i mnogo je moćnija od retinola. Dostupna je samo u obliku leka koji se izdaje na recept. Koristi se u anti ageing svrhe, ali i za tretmane akni.

Retinal

Oblik vitamina A koji je po strukturi aldehid, i veoma je učinkovit. Za nijansu više od retinola, jer mu je potrebna samo jedna oksidacija do kiselinskog oblika.

Retinil palmitat i retinil acetat

Derivati vitamina A (po hemijskoj strukturi estri) koji su u najširoj kozmetičkoj upotrebi. Najčešće se javljaju u kremama i serumima drogerijskog tipa, i imaju ubedljivo najblaže (gotovo nepostojeće imajući u vidu da su uvek pri dnu liste sastojaka) dejstvo. Razlog tome je što njihovo pretvaranje u retinoičnu kiselinu zahteva više koraka. Njih uopšte ne treba da se pribojavate jer su veoma blagi. Ali ne očekujte sa njima neke rezultate.

Pored ovih pobrojanih postoje još neke ređe forme retinoida koje nisu dovoljno istražene, te samim tim se ne može zasigurno tvrditi koliko su efikasne.

Nadam se da vam je ovaj tekst koristio. Da li koristite retinoide u kozmetici?