Zbog velikog interesovanja koje ste pokazali za moj tekst u kom sam objasnila sastav jedne maske za lice, želim sa vama da podelim priču o kremi za lice koja nije u velikoj meri bazirana na prirodnim mastima/uljima, već ima veliki udeo sintetičkih molekula.

Jedna divna devojka mi je u instagram DM poslala sliku sastava kreme koja se prodaje pod pričom da je za zrelu kožu sa anti ejdžing efektima. Pitala me je za mišljenje o sastavu i vredi li kupiti kremu.

Moja velika želja je da vas naučim kako da ispravno čitate sastav kad bilo koji proizvod uzmete u ruke, pa je i današnji tekst svojevrsan vodič kroz molekule koji se često nalaze u kozmetičkim formulacijama.

Obično vas plaše pričom da je samo prirodna kozmetika zdrava, a sve što je sintetičko je otrov živi. Totalna neistina! Ima sintetičkih molekula koji su izvrsni i veoma učinkoviti za kožu, a ima i onih oko kojih se mnogo galame diže, kao i oko parabena, za koje sam vam već objasnila da nisu opasni.

Hajde da vidimo šta je to sve pomešano u ovu kremu za „zrelu kožu“.

Vodu i glicerin neću ponovo objašnjavati, jer imate sve u ovom mom tekstu.

Hydrogenated polydecene – hidrogenizovani polidecen (mineralno ulje)

Hydrogenated polydecene – hidrogenizovani polidecen (mineralno ulje). Sintetičko jedinjenje, u osnovi spada u grupu alkena. Poli u nazivu znači da je napravljen od 3 do 7 molekula decena (decen je alken sa deset ugljenikovih atoma i nezasićenom ugljeničnom vezom). Hidrogenizovan znači da su mu hemijskim putem dodati vodonici na mesta gde je dvostruka nezasićena veza, pa je tako na tom mestu nastala zasićena veza. Poreklo ovog molekula je iz nafte, ali to nije razlog za paniku. Preradom nafte se dobijaju razni molekuli i jedinjenja u najširoj mogućoj svakodnevnoj upotrebi, a nafta je u osnovi prirodnog porekla, nastala od raspadanja biljnog i zivotinjskog materijala. Koristi se u kozmetici kao emolijens – za podmazivanje i proizvođači luksuzne kozmetike ga vole jer pruža zaista lep maziv bogat osećaj na koži prilikom upotrebe. Prednost mu je što na koži takođe ostavlja nelepljiv osećaj i ima veliku moć razmazivanja, pa kremaste formulacije sa njim budu veoma fine teksture. Pokazao se kao odličan za hidrataciju kože, poboljšava zadržavanje vlage u koži, a klinička istraživanja su pokazala da je efikasan u smanjenju okoloočnih bora jer dobro zaključava vodu u koži. Potpuno bezbedan za upotrebu. Naučno je dokazano da čak i kad bi se pojeo, ne bi se taložio u vitalnim organima, već bi se izlučio iz organizma u potpunosti kad se ode u wc. Link za rad u kom možete pročitati više!

Cetyl-ethylhexanoate – cetil-etilheksanoat

Cetyl-ethylhexanoate – cetil-etilheksanoat. Estar cetil alkohola i etilheksanske kiseline. Dolazi u formi voskaste supstance, pre nego što se umeša u kremu. Takođe ima ulogu emolijensa i okluziva, podmazuje površinu kože i zadržava vlagu u koži. Naročito efikasan u popravljanju izgleda suvih delova kože. Zahvaljujući njjemu koža deluje mekano i glatko. ZA one koji ne znaju, većinom se u kozmetici koristio vosak dobijen ubijanjem kitova, kitovo ulje tj.spermacet. Kako je to zaista užasna i žalosna pojava, vremenom je ustanovljeno da je jojobino ulje dostojna zamena za kitovo ulje, a pokazalo se takođe, da od sintetičkih supstanci, upravo cetil-etilheksanoat predstavlja fantastičnu zamenu za kitovo ulje. Frka je nastala kad su ljubitelji prirodne kozmetike proglasili da ova supstanca iritira kožu, što je delimično tačno. Kad bi se čist vosak napravljen samo od molekula cetil-etilheksanoata zagrabio kašikom i namazao na kožu, došlo bi do iritacija. Međutim, u kremama je on samo jedan od mnoštva molekula i u malim je koncentracijama, tako da su bilo kakve iritacije isključene. Kreme koje ga sadrže su bezbedne za upotrebu! Rad u kom možete pročitati detaljnije!

Isopropyl-myristate – izopropil-miristat

Isopropyl-myristate – izopropil-miristat. Estar izopropil alkohola i miristinske kiseline koja je veoma zastupljena prirodna masna kiselina. Ovaj molekul ima ulogu emolijensa, a u kreme se stavlja jer dokazano pospešuje upijanje u kožu drugih aktivnih i korisnih molekula iz kreme. Takođe, doprinosi luksuznijem osećaju kod nanošenja kreme, jer smanjuje osećaj masnoće. Izbio je na loš glas kao molekul koji smeta masnoj koži i dovodi do začepljenja pora i taj loš glas ga, nažalost, i dalje prati. Ono što niko ne govori, a što je činjenica, kreme nekada su bile drugačije nego kreme sada. Nekada se i olovo dodavalo kremama, a danas bi bilo van pameti staviti olovo. Izopropil-miristat se u današnje vreme koristi isključivo u koncentracijama manjim od 5% što ne predstavlja nikakav rizik za kožu. Pojedini ljudi, takođe, drame kako ovaj molekul iritira pluća. Ja vas pitam, kako bi uopšte molekul koji je vrsta ulja dospeo u pluća?! Nikako! Jedino da se ušmrka, a da bi se ušmrkao, morao bi da bude u obliku spreja. Sprej i krema su sasvim dve različite stvari! Razmišljajte o tome kad čitate sastav bilo čega.

Dicaprylyl-carbonate – dikaprilil-karbonat

Dicaprylyl-carbonate – dikaprilil-karbonat. Diestar ugljenične kiseline i kaprilil alkohola. Supstanca biljnog porekla koja ima ulogu emolijensa, a takođe poboljšava prodor aktivnih molekula iz kreme u kožu. Stvara zaštitan sloj na koži, ali ne ostavlja masan trag. Doprinosi baršunastom izgledu kože. Dodaje se u kreme, između ostalog, da bi poboljšao rastvaranje nekih drugih ne tako rastvornih supstanci. Kreme koje ga sadrže su se pokazale kao jako dobre u lečenju rozacee. Potpuno je bezbedan.

Dimethicone – dimetikon/silikon

Dimethicone – dimetikon/silikon. Veštačko jedinjenje, od kog se nekima diže kosa na glavi, ali krajnje neopravdano. Još jedna potvrda da ljubitelji prirodne kozmetike naprave dramu od svega što je hemija. Dimetikon je čest sastojak pudera, krema, losiona, prajmera pogotovo, jer se lako razmazuje i zaglađuje kožu. Veoma je efikasan u sprečavanju isparavanja vode iz kože. Brojni naučni radovi su potvrdili bezbednost i efikasnost dimetikona u kozmetičkoj upotrebi, tako da ću sigurno ceo post na blogu posvetiti silikonu, samo mi dajte vremena da sve lepo ispišem. Definitivo nije supstanca od koje treba bežati i koje se treba plašiti kad je nega u pitanju. Zaista nemojte baš sve što vam zagovornici prirodne kozmetike kažu da uzimate zdravo za gotovo. Ono gde ja vidim problem je, silikon je nerastvoran i taloži se kao takav po životnoj sredini, ostavljamo ga novim generacijama u nasleđe.

Cetearyl alcohol

Cetearyl alcohol – cetearil alkohol, masan alkohol, mešavina cetil- i stearil- alkohola, ima ulogu emolijensa, a takođe doprinosi i finijoj teksturi kreme. Prirodno se nalazi u kokosovom ulju. Nije toksičan, dozvoljen je za upotrebu u kozmetičkoj industriji. U retkim slučajevima može da iritira osetljivu kožu (osobe sa rozaceom ili psorijazom).

Ammonium- acryloyldimethyltaurate/VP copolymer

Ammonium- acryloyldimethyltaurate/VP copolymer – nema svrhe da prevodim ovo na naš jezik, samo biste imali problem da izgovorite. Sintetički polimer i molekul koji na koži stvara film i njime se postiže efekat zdrave zaglađene kože. Koristi se da da gustinu kremi. Takođe je i stabilizator kreme jer može da podnese šioke opsege pH (kiselost). Ovo je nov, fensi sastojak, još nema podataka da bi mogao bilo kako da šteti.

Hydrolized candida saitoana extract

Hydrolized candida saitoana extract – hidrolizovan fensi ekstrakt jedne vrste gljivica, koja se u prečišćenom, normalno, obliku dodaje kremama. Ima ulogu antioksidansa i navodno umanjuje znake starenja. Potpomaže vraćanje blistavosti koži. Ispitivanja su pokazala da utiče na aktivnost proteazoma – enzima unutar ćelija koji jedu proteine i druge molekule koji više ne funkcionišu ispravno. Ako se vratite na moju priču o slobodnim radikalima, jasno vam je onda kako se ovaj molekul bori protiv njih. Stimuliše rad enzima koji razgrađuju odumrle ćelije, nefunkcionalne proteine, kao i ostale molekule koji su zahvaćeni slobodnim radikalima. Tako da se može reći da ekstrakt ove gljivice služi za svojevrsan detoks kože.

Cichorium intybus root extract

Cichorium intybus root extract – ekstrakt korena cikorije sačinjen od vrste šećera. Naučnici često izoluju razna jedinjenja biljnog porekla i ispituju njihov učinak na organizam. Čak sam i sama radila to po završetku studija. Ovaj konkretan molekul stavljen u kremu imitira vitamin D, bori se protiv štetnog uticaja UV zračenja i poboljšava odbrambenu funkciju kože. Jača kožnu barijeru, odnosno površinski sloj sačinjen od ćelija i masti. Kožna barijera slabi kako starimo, a osobe svetle puti imaju tanju i osetljiviju barijeru. Ovaj površinski sloj kože je izuzetno bitan, jer nas on štiti od spoljašnje sredine, a isušivanjem se njegova normalna funkcija narušava. Ekstrakt cikorije ima antioksidantno dejstvo i antibakterijsko i održava balans kože. Naučne radove možete pročitati ovde

Caesalpina Spinosa Fruit Pod Extract

Caesalpina Spinosa Fruit Pod Extract – još jedan fensi ekstrakt izolovan iz biljke koja se tradicionano koristi u narodnoj medicini Perua/Meksika. Veoma je bogat polifenolima koji sadrže tanine – molekule koji štite biljku od UV zračenja, ali i od štetnih mikroorganizama. Pored tanina, ovaj ekstrakt sadrži i „gumasti“ deo načinjen od raznih vrsta šećera: glukoze, galaktoze, ksiloze i uronske kiseline. Sve skupa je ispitivano i pokazalo da ovaj ekstrakt ima protiv-upalne osobine i deluje kao prirodni antibiotik. U laboratoriji je čak uspešno smanjivao tumor kod pacova. Tanini se, inače, vezuju za ćelijski zid bakterija i glivica i razaraju proteine ćelijskog zida, ubijajući tako patogene. Kad dospeju u kožu, vezuju se za elastin, ojačavajući njegovu strukturu i sprečavaju njegovu enzimsku razgradnju. Oni, takođe, stimulišu ćelije fibroblasta da se dele, a samim tim nastaje nov elastin u koži. Imaju pozitivno dejstvo i na kolagen, jer se vezuju za enzim kolagenazu koji razgrađuje kolagen. Kad se vežu za aktivno mesto u enzimu, enzim više ne može da priđe lancima kolagena i da ga razgradi. Imaju ulogu, prostim rečima, da zategnu kožu.

Tocopherol – vitamin E, već sam pisala o njemu.

Glycine Soya Oil

Glycine Soya Oil – sojino ulje. Izvanredan emolijens i hidrator. Bogato je masnim kiselinama, sterolima (fitoestrogeni), izoflavonoidima, vitaminima B grupe, kao i vitaminom C. Ima antioksidansno dejstvo, čini kožu zdravijom i poboljšava njenu teksturu. Izoflavonoidi imaju protivupalno dejstvo i utiču na ćelije imunog sistema – granulocite, monocite i limfocite koje se bore protiv upala. Izoflavonoidi, takođe, inhibiraju enzime koji razgrađuju kolagen.

Retinol – jedini molekul koji stvarno briše bore. Odlične rezultate pokazuje na koži., ali je i iritira. Zaslužuje poseban post. Vrsta vitamina A.

Citric acid – pisala sam o njoj.

Dimethylmethoxy Chromanol

Dimethylmethoxy Chromanol – dimetilmetoksi hromanol je sintetički vitamin E, 20 puta efikasniji od prirodnog, zato može da se dodaje u veoma malim količinama, a da opet ima efekta. Deluje kao antioksidans, popravlja štetu nastalu slobodnim radikalima. Sprečava enzim tirozinazu da proizvodi reaktivne azotove vrste (peroksinitrite) koji dovode do propadanja tkiva. Veoma fensi sastojak.

Polysorbate 60

Polysorbate 60 – estar sorbitola i masnih kiselina. Molekul koji čini kozmetiku gušćom, ali je i rastvarač za druge molekule. Ima ulogu emulgatora, povezuje ulje i vodu smanjujući odbijanje među njima. Izbio je na loš glas jer je 1950. godine rađen eksperiment gde su pacovi hranjeni polisorbatom, pa je pacov dobio tumor. Kao što sam već rekla u ovom tekstu, nauka je daleko odmakla za ovih 70 godina, i formulacije krema se značajno razlikuju po koncentracijama. Polisorbati se stavljaju u znatno manjim količinama u kreme (1 do maksimum 10%) i ne jedu se, već se mažu u tankom sloju na zdravu kožu. Takođe ljudi kažu da je polisorbat onečišćen dioksanom ili etilen oksidom, koji su kancerogeni. Imajte u vidu da ozbiljne kompanije mnogo polažu na kontrolu kvaliteta i sve što se stavlja u kreme je žestoko prečišćeno. Nikakav dioksan se ne oslobađa u kremi ili sredstvu za tuširanje. I krompir vam je pun pesticida, pa ga zato operete i oljuštite pre upotrebe. Dokazano je da ne izazivaju rak i da nisu toksični po reproduktivne organe, ako se mažu na kožu. Kad god krenete da paničite oko hemije u kozmetici, setite se svog šećera koji pojedete i popijete u toku dana! Dijabetes u najavi.

PEG 20

PEG 20 – vrsta polietilenglikola (PEG) molekulske težine 20. Služi kao emolijens(podmazivač kože), sprečava isparavanje vode, ali i deluje kao emulgator, povezuje vodu i ulje. Ovde nije naznačeno koji PEG 20 je tačno u pitanju, da li metil-glukoza-seskvistearat ili pčelinji vosak. PEG molekuli uvek dolaze sa nekim brojem koji označava njihovu molekulsku masu (česti su u kozmetici PEG 6, 8, 20, 40). Oko PEG molekula svi oni koji nemaju pojma hemiju, upozoravaju i dižu dramu. Predstavljaju ih kao kancerogene i nazivaju ih opasnim deterdžentima koji isušuju kožu. Činjenica je da ovi molekuli jesu vrsta deterdženata, u smislu da snižavaju sile odbijanja između molekula koji vole i ne vole vodu, ali to nikako nije isto kao Fairy za pranje suđa. Brojni eksperimenti su pokazali da ovi molekuli ne izazivaju rak i iritacije, niti toksičnost po unutrašnje organe, i da su u kremama u koncentracijama od 2% do 11%. Takođe, postoje PEG molekuli koji služe za čišćenje rerni, ali to nisu isti koji idu u kreme, jer ova porodica jedinjenja, ima gomilu varijanti, od jako male molekulske težine, do onih ogromnih. Što je broj uz PEG natpis manji, to je lakše da molekul prodre u površinski sloj kože, i ovi molekuli služe da povećaju dejstvo aktivnih molekula iz kreme jer čine kožu propusnijom. Omogućavaju aktivnim molekulima iz kreme da pre dođu do delova kože gde ispoljavaju svoj efekat. Imajte u vidu da se sva upozorenja odnose na čiste molekule, pakovane u kutiju. Ako se jedu kašikom mogu izazvati rak. U minimalnim koncentracijama, nanetim na zdravu kožu, nisu opasni uopšte. Upozorenja kažu da su opasni po oštećenu kožu i da je iritiraju. Mislim da je skroz ok navesti tako nešto. Mislim da je logično da neko sa osetljivom kožom neće namerno koristiti nešto što ga dodatno iritira. Isto mislim da većina ljudi ima zdravu kožu neosetljivu na ovu supstancu. Ova grupa molekula zaslužuje čitav post, tako da ću o njima još pisati. Imajte takođe u vidu da sva upozorenja koja ste čuli tipa – PEG sadrži kancerogeni dioksan, nemaju veze sa kremama za lice. PEG za industrijsku upotrebu, mogu biti onečišćeni dioksanom ili etilen oksidom, ali sve što poznate kompanije stavljaju u kreme, ili micelarnu vodu, prvobitno je žestoko prečišćeno. Ako koristite kinesku micelarnu noname proizvođača, tu vam već ne mogu garantovati čistoću polaznih jedinjenja. Držite se proverenih brendova i nema problema. Što se tiče kancerogenosti PEG molekula, kojom su vas naplašili, zapamtite da se mnogi ovi molekuli koriste baš za lečenje raka, kao nosači za lek kojim se pospešuje dejstvo leka.

Sucrose-Tristearate

Sucrose-Tristearate – sukroza-tristearat, odnosno estar običnog belog šećera i stearinske kiseline. Emolijent, ali i emlugator. Potpuno bezbedan. U kremama možete videti varijacije na temu šećera i masnih kiselina. Beli šećer može biti kombinovan još i sa laurinskom, miristinskom, palmitinskom, oleanskom kiselinom za koje je zajedničko da su sve masne kiseline i dobre su za kožu. Ova jedinjenja poboljšavaju opšte stanje kože, ali i doprinose stabilnosti krema.

Crocus chrysanthus bulb extract – ekstrakt vrste šafrana. Ovo je još jedan lukuzni ekstrakt, dodat u maloj količini, ali podiže, naravno, cenu kreme. Ima antiejdžing ulogu jer je antioksidans i hvata slobodne radikale. Ovaj ekstrakt stimuliše keratinocite (ćelije površine kože) da se dele. Samim tim jača kožna barijera,što smanjuje rizik od oštećenja kolagena i elastina. Kako se ćelije kože ubrzano dele, luče takođe i faktore rasta, pa se povećava proizvodnja novog kolagena i elastina, pa samim tim koža postaje čvršća i elastičnija.

Acacia senegal gum extract – ekstrakt senegalske akacije – još jedan egzotičan i skup sastojak. Kao što do sad i sami zaključujete, svi ovi biljni ekstrakti u kremama imaju antioksidansno dejstvo i popravljaju štetu od slobodnih radikala. Ovaj sastojak još doprinosi gustini kreme, ali i umirenju kože.

Butilene glycol

Butilene glycol – butilen glikol. Tenzid (=emulgator= deterdžent), povezuje ulje i vodu. Doprinosi stabilnosti kreme, a i samoj teksturi, čineći kremu mazivijom. Sličan je propilen glikolu i za njega su isto rađeni brojni toksikološki testovi i istraživanja i dokazano je da je bezbedan za upotrebu. Deluje kao humektant, privlači vodu u kožu i poboljšava propustljivost kože, pa drugi molekuli lakše prodru. Najmanje iritira od svih varijanata glikola. Nije toksičan za bio koji organ, ako dospe u krvotok, tako da nema razloga za njegovo izbegavanje. Naravno, može iritirati jako osetljivu kožu, ali mislim da od koncentracije koja je u ovoj kremi, ne postoji ta mogućnost. Takođe, imajte u vidu da kreme koje su skroz prirodne tek mogu da iritiraju osetljivu kožu jer su uglavnom pune alergena.

Enantia chlorantha bark extract – još jedan egzotični ekstrakt biljke koja raste u Africi. Deluje kao prirodni antibiotik, protiv bakterija i gljivica. Poboljšava oporavak kože i jak je antioksidans. Kontroliše lučenje sebuma jer inhibira enzim (5-alfa reduktazu) koji kontroliše lučenje androgena – hormona koji direktno utiče na lučenje sebuma.

Olenalonic acid – oleanska kiselina, ima protivupalno dejstvo i smiruje kožu. Sadrži u sebi triterpene, molekule značajne za obnovu kože. Triterpeni dokazano poboljšavaju zarastanje hirurških rana, jer pospešuju deljenje ćelija, a samim tim i obnovu tkiva. Samim tim vam je jasno zašto se oleanska kiselina dodaje u kreme.

Inulin Lauril Carbamat – polimer na bazi inulina – vrste šećera. Koristi se kao stabilizator kreme, jer je emulgator – povezuje ulje i vodu.

Hydroxyacetophenone – relativno nov molekul, prvenstveno dodat kao konzervans. Opasan bi bio da se proguta direktno iz pakovanja koje sadrži samo njega. Dodat u kremu na kraju liste sastojaka ne predstavlja nikakvu opasnost, potpuno je bezbedan. Prirodno se nalazi u dudu.

Phenoxyethanol

Phenoxyethanol – fenoksietanol – sintetički konzervans, u širokoj upotrebi u kozmetičkoj industriji u koncentracijama manjim od 1%. Stabilan u čirokom opsegu pH vrednosti i ne reaguje sa drugim jedinjenjima u kozmetičkim formulacijama. Aktivan u sprečavanju rasta mikroba. Demonizovan je isto kao i parabeni, na osnovu istraživanja koje nikakve veze nije imalo sa upotrebom fenoksietanola u kozmetičke svrhe. Pacovi su kljukani čistim fenoksietanolom, pa se pokazalo da je toksičan po reproduktivne organe i ometa razvoj pacova. Mežutim, nikako ne može da se poredi kad bi se jeo kašikom čist fenoksietanol, i kad bi se sto puta razblažen mazao na kožu. Babe i žabe. Kada je 100% koncentrovan, tj.sam u kutiji, onda je opasan, iritira kožu, opasan je da se udahne ili pojede. U koncentracijama ispod 1%, kako se i koristi u kremama, potpuno je bezbedan.

Disodium EDTA

Disodium EDTA – dinatrijum etilendiamintetrasirćetnakiselina – čest sastojak u kozmetičkim proizvodima. Koristi se kao konzervans i ima ulogu u vezivanju metala. Ukoliko se desi da bilo kakve nečistoće u vidu metala postoje u kremi, EDTA ih zarobljava, pa oni ne mogu da interaguju sa kožom. EDTA se koristi i kao protivotrov kod trovanja metalima. U koncentracijama u kojima se nalazi u kozmetičkim proizvodima ne predstavlja nikakv razlog za brigu. Nije kancerogen, nije toksičan.

Svi ostali sastojci koji su na dnu liste nisu vredni pomena, predstavlju konzervanse i nisu razlog za brigu. Ko ima osetljivu kožu mogu (a i ne moraju) da smetaju. Možda nekad napišem post pod nazivom OSTALO.

Za ovu ili bilo koju kremu, morate da znate da značaja imaju samo molekuli pri vrhu liste. Naravno, sve zavisi koliko je dugačka lista, pa bih vam savetovala da ukoliko ima dosta sastojaka, gledate prvih 10 do 15. Ako u prvih 10-15 nema molekula koji obećavaju brisanje bora ili su antioksidansi, preskočite kremu. Na svakoj ambalaži ćete naći natpise kako je proizvod cool i wow, kako ima kojekakve inovativne molekule koji briču bore, vraćaju vlagu, prave od babe devojku. Zanemarite sve što piše. Okrenite proizvod i čitajte sastav. Sve iz liste sastojaka možete saznati o kremi!

Mislim da je ova krema čiji sastav sam opisala ok za podmazivanje kože i vraćanje hidratacije, ima dosta antioksidanasa koji doprinose detoksu kože. Na retionol i dejstvo protiv bora ne računajte nešto jer je ovaj molekul u manjoj koncentraciji. Srećnija bih bila da su antioksidansi i molekuli za regeneraciju kože na malo višoj poziciji u listi sastojaka, jer bi tako njihov učinak bio veći. Prilično deluje kao high tec krema, što me i ne čudi, jer je japanska receptura u pitanju. Namenjenija je zrelijoj koži jer prvo – ima toliko antioksidanasa, drugo – ima dosta molekula koji bustuju dejstvo antioksidanasa i čine kožu propustljivijom za aktivne materije. Ako je bude koristio neko ko ima 40 ili 50 godina, volela bih da čujem utiske.

Sad lepo možete da sačuvate ili odštampate ovu listu molekula i da krenete u analizu krema po prodavnicama, da znate šta kupujete.

Pišite mi da li vam koristi ovaj post i šta ste kupili uz pomoć ovog teksta!