Slobodni radikali. Dve reči o kojima sve farmaceutske i kozmetičke kuće bruje. Svi upozoravaju na njih, povezuju ih sa starenjem, a niko da kaže šta to uopšte znači. Šta oni rade, pa ljudi treba da ih spreče? U današnjem tekstu pokušaću da što jednostavnijim rečima i primerima objasnim šta su to slobodni radikali. Da i osobe kojima hemija nije jača strana shvate lako ovaj pojam i priču iza njega.

Za sve vas koji želite više da znate o učinkovitosti kozmetičkih preparata, najbitnije je naglasiti, da su to sve molekuli pomešani u kreme, koji utiču na kožu. Isto tako, kad se zastane pa razmisli, sve što nas okružuje, a i mi sami, je napravljeno od hemije – atoma, molekula jedinjenja. Hemija je svuda oko nas i u nama, a hemija je nauka reakcija.

Šta su to slobodni radikali?

Jedno od osnovnih pravila hemije je da broj elektrona (negativno naelektrisanih čestica) u bilo kom molekulu mora da bude paran. Kad je broj elektrona u molekulu paran, molekul je stabilan. Svaki sistem teži stabilnosti, pa tako i molekuli, kao sistemi atoma. Slobodni radikali su atomi, molekuli, jedinjenja sa jednim nesparenim elektronom! Zbog tog nesparenog elektrona, oni su nestabilni, a samim tim i veoma reaktivni. Slobodni radikali jednostavno teže da se što pre spare sa bilo čim, da bi uparili taj elektron i da bi postigli stabilnost. U praksi je to sve izvor problema. Da bi slobodni radikal dobio taj elektron koji mu nedostaje za stabilizaciju, ne bira uopšte sa čim će se spariti i koju supstancu će napasti.

Tako nastaje reakcija ovog tipa:

slobodni radikal napadne neku suptancu > ukrade joj jedan elektron koji mu nedostaje za stabilnost > supstanca kojoj je ukraden elektron postaje oksidovana i nestabilna > oksidovana supstanca krade drugoj supstanci elektron da bi se stabilizovala > druga oksidovana supstanca krade elektron trećoj>>> i tako u krug

Oksidativni stres

Baš zbog ove krađe elektrona, takozvane oksidacije, imamo pojam oksidativni stres. Oksidativni stres je drugi naziv za štetu nastalu slobodnim radikalima i za starenje kože, ali i organizma.

U lančanoj reakciji gde supstance postaju oksidovane, gube elektron, kradu elektron od susedne supstance, imamo ceo jedan nestabilan sistem i mnogo drugih nestabilnih supstanci. Mnogo ovakvih supstanci sadrži kiseonik i s obzirom na to da su jako reaktivne, objedinjene su pod nazivom reaktivne kiseonikove vrste – Reactive Oxygen Species, ROS. Slobodno se može reći da je ROS isto što i slobodan radikal.

Pa u čemu je problem?

Za one koji se ne bave profesionalno hemijom, cela ova priča nema neki značaj, ovako na prvi pogled. Tu su kao neke supstance. Nemaju elektron. Kradu elektron od drugih. Druge postaju nestabilne. Kradu elektron od trećih… Pa šta. Koga briga.

Briga je sve one koji razumeju da ceo taj proces lančane reakcije nije baš tako jednostavan kako izgleda. Ovim prilikama se ozbiljno menjaju i raskidaju neke hemijske veze u supstancama. To dalje dovodi do nepovratnih promena u strukturi samog molekula ili jedinjenja. Kad se poremeti struktura, više nemate molekul koji ste imali. Imate nešto drugačije, a to nešto novonastalo ima sasvim drugu funkciju od početne supstance.

Jel to onda loše?

Zavisi od oblasti u kojoj se bavimo slobodnim radikalima. Ove reaktivne vrste sve rade po istom principu. U kontrolisanim uslovima, hemičari ih na primer stalno koriste za polimerizaciju i dobijanje plastike. Tu su veoma poželjni.

Za ljudski organizam su katastrofa. Ako se slobodni radikal zatekne u organizmu na pogrešnom mestu, nastaju problemi. Uzmimo za primer neki normalan protein potreban za ispravno funkcionisanje organizma. Lančanom reakcijom usled napada slobodnih radikala, veze unutar proteina se kidaju, menjaju, molekuli se bore za elektrone i sam protein menja svoju strukturu od koje mu veoma zavisi ispravna aktivnost. Na kraju dobijamo protein koji je ili nefunkcionalan ili više šteti nego koristi.

Isti slučaj je sa DNK. Zamislite slobodni radikal koji napadne DNK. Veze u genetskom materijalu se menjaju, kidaju, dobijamo mutaciju.

Ovo se može odnositi na bilo koje jedinjenje u organizmu uključujući i masti i šećere, mada ću se ja fokusirati na priču o koži.

Lančane reakcije stvaraju brojna mikrooštećenja na koži koja vremenom postaju vidljiva u obliku fleka, finih linija, bora, koža se istanjuje, a u nedajbože slučaju može nastati i rak. Jedan od osnovnih proteina zaslužnih za dobar i zdrav izgled kože je kolagen, o kom sam pisala detaljno u ovom postu. Dejstvom slobodnih radikala, kolagen se raspada, a isto tako dolazi do povećanja aktivnosti enzima koji razgrađuju kolagen. Nadam se da sad imate sliku kako ustvari kolagen propada i koža stari, gubi tonus i jedrinu.

Odakle onda dolaze slobodni radikali?

Većina njih nastaje kao posledica okruženja u kom živimo. Pušenje, zagađenost vazduha/vode/hrane, kao i sunčevo zračenje su najveži izvori slobodnih radikala, koji agresivno utiču na kožu i organizam.

Sunčevo, tj. UV (ultraljubičasto) zračenje je naročito štetno za kožu. Ono se sastoji od UVA i UVB zraka, pri čemu UVA zraci dublje prodiru u kožu, pa su samim tim i oštećenja dublja. Pošto slobodni radikali oštećuju ćelijsku strukturu, jedan od odličnih primera je opekotina od sunca i upaljena crvena koža. Od trenutka izlaganja suncu do pojave slobodnih radikala u koži prođe samo 15 minuta. Lančana reakcija koja se tad pokrene u koži, može da traje i ceo sat!

Može li se sve ovo izbeći i sprečiti?

Slobodni radikali nastali spoljašnjim uticajem se mogu delimično izbeći i sprečiti, ali nije baš lako. Opcije su prestati sa pušenjem, podizati kolektivnu svest o zagađenju, kao i smanjiti i izbegavati direktno izlaganje nezaštićene kože suncu. Lakše reći nego uraditi. Za kožu je najbolje ili stalno mazanje sredstvima sa zaštitnim faktorom, ili nošenje dugih nogavica i rukava i naravno, boravak u hladu.

Slobodne radikale nikad ne možemo potpuno zaobići, ali se protiv njih možemo efikasno boriti, čak i kad već nastanu u organizmu. Rešenje su ANTIOKSIDANSI, o kojima ću pisati u nekom narednom postu.

Da li vam je poznato sve ovo i da li su vam korisni tekstovi ovog tipa? Pišite mi o čemu biste još voleli da čitate.